Пројекат ,,Бабарога“

Пројекат млађе групе имао је необичну и веома инспиративну тему, која је осим деце, ангажовала и родитеље. Тема пројекта је била ,,Бабарога“. Како се пројекат развијао, трудили смо се да деци представимо ,,Бабарогу“ не као страшно биће којим су се генерације уназад плашиле, већ као њиховог пријатеља.
Све је почело једног понедељка док су деца седела и причала о томе како су провела викенд. Једна тиха реченица је покренула праву авантуру: „Док сам шетала у шуми, видела сам Бабарогу“. Радозналост је планула, деца су постављала питања: „Како изгледа? Да ли се плашиш? Да ли је она добра?“. И тако је почело истраживање, односно пројекат ,,Бабарога“.
Уместо да страх од непознатог гурају у страну, деца су га пригрлила са радошћу, маштом и пуно питања. Уз подршку васпитача, деца су упознала Бабарогу Бибу, лик из осмишљене приче која је постала водич кроз читав пројекат. Биба је нежна, осећа емоције других и помаже другарима да се ослободе туге, страха или љутње. Њена чаробна моћ била је инспирација за разговоре о осећањима, изради лутака, музичко-покретне игре и израду фењера (симбола светлости у мраку).
Авантура са Бабарогом Бибом је постајала све узбудљивија. Васпитачице су у собу унеле посебног госта, лутку ,,Бабарогу Биби“ како би се деца ,,упознала“ са њом . Биба је остављала фењере да их не буде страх од мрака, питала их како се осећају, слушала њихове приче. Деца су је мазила, грлила, причала јој шта их радује, а шта тишти. Ту је страх постао нешто што се може загрлити.
Деца су правила своје чаробне фењере, играла позоришне представе, сликала Бабароге, уз помоћ васпитача осмилила музичко-ритмичку игру у којој су кроз покрет, ритам и музику певала о Бабароги Биби, и о томе како су јој деца помогла да постане храбра и да се више не боји мрака, правила лутке и костиме са родитељима. Кроз приче, игре и активности су учила како да препознају и изразе своје емоције, али и како да разумеју осећања других, да се извине када препознају своју грешку, да помогну некоме да се осећа боље. Све оно што је важно за мале људе да би постали велики. Деца су, кроз разговор, делила своја искуства и играла игру препознавања осећања на
лицима другара.
Разговарали смо о томе ,,Шта нама помаже да се осећамо боље?“
– ,,Разговор са мамом“
– ,,Када попијем чашу воде“
– ,,Када ме мама и тата грле“
– ,,Ја волим да шетам“
– ,,Сок од јабуке“
– ,,Да се играм“
– ,,Мама и тата ме љубе када сам тужна“.
Разговарали смо и о томе ,,Како да помогнемо некоме да се осећа боље?“
– ,,Када је мама љута ја је загрлим“
– ,,Ја сам се извинила брату када је плакао јер сам му узела играчку“
– ,,Мами и тати кажем да их волим“
– ,,Загрлим васпитачицу“
– ,,Направим нову кућицу од коцкица“
– ,,Певамо песмицу“

Активности су оснажиле дечје самопоуздање, унапредиле комуникационе вештине и допринеле развоју емпатије. Кроз игру и заједничко креирање, деца су научила да препознају и савладају страхове, да о њима говоре, да се ослоне једни на друге и пруже подршку. Развијала се емпатија, разумевање, спремност да се помогне, утеши или охрабри.
Посебан значај имала је сарадња са родитељима. Израда лутака код куће није била само креативни задатак, већ и прилика за блискост, за разговор о емоцијама, страховима и машти. Родитељи су, кроз овај процес, постали активни учесници у дечијем истраживању и оснаживању, а деца су добила снажну поруку: нису сама, страх је лакше носити кад те неко разуме.
Пројекат смо заокружили маскенбалом. Био је то празник маште и храбрости. Уз подршку родитеља, деца су код куће маштовито осмислила и израђивала маске и костиме, улажући пуно труда и љубави у овај процес. Ова сарадња са родитељима била је значајна, јер је деци пружила осећај подршке и сигурности, док су заједнички истраживали свет маште и игре.
Током маскенбала у вртићу је владала весела атмосфера. Маскирана деца су са узбуђењем кренула у обилазак свих група, обишла су и јасле и своје некадашње васпитачице. Деца су била поносна на своје костиме. Пројекат ,,Бабарога“ имао је за циљ да деца на сигуран и забаван начин истраже своје страхове и науче како да их превазиђу. Маскенбал је био симболично затварање овог пројекта, али и доказ да уз игру, машту и сарадњу између породице и васпитача, сваки страх може постати само једна занимљива прича из детињства. Радост и задовољоство на дечијим лицима били су најбоља потврда да смо заједно постигли нешто вредно и лепо. У том весељу током маскенбала смо знали да није важно да ли Бабарога постоји. Важно је да деца науче да страх није непријатељ, већ нешто што можемо разумети, претворити у игру и из њега изаћи јачи.
То је била прича о нашој Биби, нежној, храброј и чаробној, баш као и деца.