Вртић “Љоља”
Улица: Црнотравска 11в, Београд
Тел: 011/3984-231
Руководилац објекта: Надица Јовановић
Стручни сарадници:
Мирослава Јоксимовић – психолог
Анита Михајлов – педагог за физичко васпитање
Дубравка Кобац – логопед
Јована Јовић – социјални радник
Татјана Марковић – сарадник за унапређивање превентивно-здравствене заштите
Павле Василић – нутрициониста
Љољина олимпијада – Дан игре, осмеха и заједништва.
И овај пут васпитачи, деца и родитељи поново су показали колико се љубав, креативност и тимски дух могу повезати у један незабораван догађај. Као део акционог плана васпитача, реализована је Олимпијада – посебан дан посвећен развоју моторичких способности, тимском духу и радости кроз покрет и игру.
Овај догађај одржан је у дворишту вртића, које је тог дана постало прави мали спортски полигон.
Обухватао је седам пунктова, а на сваком пункту су се налазиле по две игре прилагођене узрасту деце, осмишљене тако да подстичу кретање, сарадњу, сналажљивост и издржљивост, али и забаву и уживање.
На самом улазу сва деца су заједно са својим родитељима добила картице, односно мапе, које су
представљале путоказ кроз све спортске станице. За свваку игру коју би успешно завршила, деца
су добијала печат чиме су корак по корак напредовала ка великом финалу. Игре су биле разноврсне, од препрека које је требало савладати, бацања, провлачења, скакања и балансирања до игара у пару са другом или родитељем. Уз громогласну подршку са стране, смејали смо се,
навијали, бодрили, аплаудирали и уживали у сваком покрету наших малих такмичара. Након што су прошли све станице, сва деца су, као прави победници добила своју заслужену медаљу.
Циљ Олимпијаде није био такмичење, већ јачање самопоуздања, развијање моторике, али и неговање вредности као што су тимски рад, истрајност, сарадња и фер-плеј. Посебан значај овог догађаја лежи и у блиској сарадњи са родитељима. Њихово присуство, подршка и активно учешће
учинили су да се деца осећају још сигурније, срећније и поносније.
Захваљујемо се свим родитељима који су били део ове приче својим примером.
Са осмехом и радошћу се сећамо овог дана и надамо се да ће овакве активности постати лепа традиција у нашем вртићу. До нове Олимпијаде, живело другарство, игра и радост покрета!
ПОСЕТА АТЛЕТСКОЈ ДВОРАНИ
Мали истраживачи у свету спорта: Посета Атлетској дворани средње групе са васпитачима Јасмином Вујовић, Маријом Вујиновић и Надицом Јовановић, и сарадницама за спорт Анитом Михајлов и Мајом Чабаркапа.
У склопу нашег пројекта „Занимљива су та занимања“, деца су имала прилику да посете Атлетску дворану и из прве руке упознају свет атлетике. Одушевљење и радозналост видели су се на њиховим лицима већ при самом уласку у дворану, где су их дочекали љубазни и насмејани тренери. Тренери су деци објаснили да је атлетика „краљица спортова“ и да се у њој развијају снага, брзина и издржљивост. Деца су слушала приче о различитим дисциплинама – трчању, скоку у даљ, бацању кугле и уживо гледала како спортисти вежбају и припремају се за такмичења. Како би што боље осетили дух атлетике, деца су имала прилику да учествују у једноставним вежбама прилагођеним њиховом узрасту. Уз подршку и подстицај тренера, трчали су кроз полигон са препрекама, испробали скакање у даљ на меканој подлози и учили како да правилно раде вежбе загревања пре сваке физичке активности. Њихова енергија и смех испунили су дворану, а тренери су их похвалили за труд и храброст.
Ова посета била је изузетно корисна, јер су деца на практичан начин научила колико је важно кретање, вежбање и бављење спортом. Поред тога, сазнали су да атлетичари вредно тренирају како би постизали добре резултате, али и да спорт није само такмичење, већ и радост, игра и дружење.
Уз пуно нових утисака и дивних успомена, деца су се вратила у вртић пуни инспирације и са жељом да се поново окушају у спортским авантурама. Ко зна, можда се баш међу њима крије будући атлетичар.
Пројекат ,,Бабарога“
Пројекат млађе групе имао је необичну и веома инспиративну тему, која је осим деце, ангажовала и родитеље. Тема пројекта је била ,,Бабарога“. Како се пројекат развијао, трудили смо се да деци представимо ,,Бабарогу“ не као страшно биће којим су се генерације уназад плашиле, већ као њиховог пријатеља.
Све је почело једног понедељка док су деца седела и причала о томе како су провела викенд. Једна тиха реченица је покренула праву авантуру: „Док сам шетала у шуми, видела сам Бабарогу“. Радозналост је планула, деца су постављала питања: „Како изгледа? Да ли се плашиш? Да ли је она добра?“. И тако је почело истраживање, односно пројекат ,,Бабарога“.
Уместо да страх од непознатог гурају у страну, деца су га пригрлила са радошћу, маштом и пуно питања. Уз подршку васпитача, деца су упознала Бабарогу Бибу, лик из осмишљене приче која је постала водич кроз читав пројекат. Биба је нежна, осећа емоције других и помаже другарима да се ослободе туге, страха или љутње. Њена чаробна моћ била је инспирација за разговоре о осећањима, изради лутака, музичко-покретне игре и израду фењера (симбола светлости у мраку).
Авантура са Бабарогом Бибом је постајала све узбудљивија. Васпитачице су у собу унеле посебног госта, лутку ,,Бабарогу Биби“ како би се деца ,,упознала“ са њом . Биба је остављала фењере да их не буде страх од мрака, питала их како се осећају, слушала њихове приче. Деца су је мазила, грлила, причала јој шта их радује, а шта тишти. Ту је страх постао нешто што се може загрлити.
Деца су правила своје чаробне фењере, играла позоришне представе, сликала Бабароге, уз помоћ васпитача осмилила музичко-ритмичку игру у којој су кроз покрет, ритам и музику певала о Бабароги Биби, и о томе како су јој деца помогла да постане храбра и да се више не боји мрака, правила лутке и костиме са родитељима. Кроз приче, игре и активности су учила како да препознају и изразе своје емоције, али и како да разумеју осећања других, да се извине када препознају своју грешку, да помогну некоме да се осећа боље. Све оно што је важно за мале људе да би постали велики. Деца су, кроз разговор, делила своја искуства и играла игру препознавања осећања на
лицима другара.
Разговарали смо о томе ,,Шта нама помаже да се осећамо боље?“
– ,,Разговор са мамом“
– ,,Када попијем чашу воде“
– ,,Када ме мама и тата грле“
– ,,Ја волим да шетам“
– ,,Сок од јабуке“
– ,,Да се играм“
– ,,Мама и тата ме љубе када сам тужна“.
Разговарали смо и о томе ,,Како да помогнемо некоме да се осећа боље?“
– ,,Када је мама љута ја је загрлим“
– ,,Ја сам се извинила брату када је плакао јер сам му узела играчку“
– ,,Мами и тати кажем да их волим“
– ,,Загрлим васпитачицу“
– ,,Направим нову кућицу од коцкица“
– ,,Певамо песмицу“
Активности су оснажиле дечје самопоуздање, унапредиле комуникационе вештине и допринеле развоју емпатије. Кроз игру и заједничко креирање, деца су научила да препознају и савладају страхове, да о њима говоре, да се ослоне једни на друге и пруже подршку. Развијала се емпатија, разумевање, спремност да се помогне, утеши или охрабри.
Посебан значај имала је сарадња са родитељима. Израда лутака код куће није била само креативни задатак, већ и прилика за блискост, за разговор о емоцијама, страховима и машти. Родитељи су, кроз овај процес, постали активни учесници у дечијем истраживању и оснаживању, а деца су добила снажну поруку: нису сама, страх је лакше носити кад те неко разуме.
Пројекат смо заокружили маскенбалом. Био је то празник маште и храбрости. Уз подршку родитеља, деца су код куће маштовито осмислила и израђивала маске и костиме, улажући пуно труда и љубави у овај процес. Ова сарадња са родитељима била је значајна, јер је деци пружила осећај подршке и сигурности, док су заједнички истраживали свет маште и игре.
Током маскенбала у вртићу је владала весела атмосфера. Маскирана деца су са узбуђењем кренула у обилазак свих група, обишла су и јасле и своје некадашње васпитачице. Деца су била поносна на своје костиме. Пројекат ,,Бабарога“ имао је за циљ да деца на сигуран и забаван начин истраже своје страхове и науче како да их превазиђу. Маскенбал је био симболично затварање овог пројекта, али и доказ да уз игру, машту и сарадњу између породице и васпитача, сваки страх може постати само једна занимљива прича из детињства. Радост и задовољоство на дечијим лицима били су најбоља потврда да смо заједно постигли нешто вредно и лепо. У том весељу током маскенбала смо знали да није важно да ли Бабарога постоји. Важно је да деца науче да страх није непријатељ, већ нешто што можемо разумети, претворити у игру и из њега изаћи јачи.
То је била прича о нашој Биби, нежној, храброј и чаробној, баш као и деца.
